O modnom studiju Nataša Župac

Svojim kreacijama prvo je osvojila svoj rodni grad, Vrnjačku Banju, a onda i Beograd. Sve što ona napravi, ima jednu svrhu – da istakne pravu prirodu žene i vrati joj ženstvenost.

Iako je čuvena Koko Šanel vešto prisvojila jedan muški odevni komad, pantalone, i učinila ga nezamenljivim delom ženskog garderobera, žena u njemu nikada neće imati isti stav i eleganciju kao u haljini. Žena sa haljinom i bez nje nije ista.

Ova misao inspiriše modnu dizajnerku Natašu Župac da savremenoj ženi vrati ženstvenost i nežnost jer je to ono što je karakteriše. U svom modnom ateljeu u rodnoj Vrnjačkoj Banji, a odnedavno i u Beogradu, među različitim modnim komadima mnogo je i njenih omiljenih, haljina. Iako ih, kaže, sve manje viđamo na ulicama, ona najviše voli da ih kreira.

Savremeni način života svakako je uticao i na stil žene. Nemamo vremena da razmišljamo o stilu kome pripadamo, uglavnom nosimo ono što nam je najudobnije. Sve češće vidim žene u kariranim košuljama i maskirnim pantalonama, bajkerkama, što, smatram, ubija ženstvenost. Žena u haljini retko može da bude gruba – kaže Nataša.

Moda nije samo oblačenje, već i stav

Znanje stečeno na osnovnim studijama za dizajn u Beogradu i na postdiplomskim studijama mode u Švedskoj usmerilo ju je da se modom bavi kao životnim stilom. A to nije samo oblačenje, već i ponašanje, stav, određeni životni pogledi i izbori.

Kada se krajem 2009. godine vratila iz Stokholma, gde je pored mode završila i švedski jezik i honorarno radila u fabrici zavesa, tekstilna industrija u Srbiji je zamrla, fabrike su bile zatvorene. Čekala je pravo vreme da započne svoj posao, a onda je dobila priliku da ostvari svoju viziju. Počela je da kreira. Bilo je to nešto avangardnije za njen grad, što su ljudi dočekali sa oduševljenjem, ali svi su, kaže, bili rezervisani da to ponesu. Uvek je bilo „pa samo da su rukavi drugačiji, obični, da je ovo malo uprošćeno…“ Morala je da se prilagodi tržištu.

Za avangardne stvari nisam imala preterano prostora, ali sam uvek nalazila način da provučem nešto svoje. Spremala sam čak dve kolekcije, jednu komercijalniju i drugu u kojoj je bilo ono što su ljudi navikli od mene: nešto šareno, nespojivo, u raznim desenima na istom komadu. Svi su ipak pronalazili nešto za sebe – priča.

Danas žene znaju da će u njenom ateljeu sigurno naći nešto jedinstveno, uvek ženstveno i romantično, sa čestim cvetnim desenom. Ali i vrlo klasične stvari, oplemenjene ponekim ekscentričnim detaljem. Tu je i linija za male devojčice.

– Trudim se da proizvedem garderobu za ženu jednog stila. A to je smela, sposobna, samosvesna žena. I stvaram za sve njene prilike: poslovne, svakodnevne, svečane. Ona u mojim kreacijama svakako ne može ostati neprimećena. Haljine su napravljene tako da iz žene izvuku ženstvenost – kaže Nataša.

Dve žene, isti komad, puno razlika

Posebno uživanje predstavlja joj to kada njena ideja postane delo. I kada to neko ponese na svoj način. A još je lepše kada isti komad obuku dve žene, a on deluje sasvim različito. To je, kaže, pitanje harizme, stava kako žena nosi određenu kreaciju.

Venčanice su Natašina posebna ljubav. Uradila je mnoge, uverila se da su većinom teške, da se u stvaranje jedne potroši čak i 30 metara materijala. Bude tu i žica i obruča, a kako privatno još nije obukla venčanicu, mislim da će to biti najprostija moguća haljina, poput tradicionalne srpske venčanice, svedene haljine, koju je zamenio američki trend krinolina.

U stalnoj proizvodnji, sa samo tri radnice, Nataša je zadužena za kreiranje, odabir materijala, izrađivanje modela… Zbog svega toga retko je i u prodaji, ali voli da čuje mušterije, šta je to što im smeta, šta vole odećom da sakriju, a šta da naglase.

Celodnevno posvećena poslu, energiju crpi iz odlazaka na selo kod babe i dede. I oni su se, pored njene mame, od koje je mnogo toga naučila, bavili i dizajnom. A svoju kreativnost Nataša je prenela i na uređenje enterijera, restauriranje starog nameštaja, kao i šminkanje, zbog čega redovno ulepšava sve svoje drugarice. I kuvanje vidi kao kreativan proces, ali na njenom repertoaru samo su jela koja mogu da se brzo spreme.

Velika inspiracija su joj putovanja. Izlozi i ateljei svetskih gradova, ali ljudi na ulicama su, kaže Nataša, prava moda i pravi doživljaj nekog grada i stila. Zato, kaže, vrlo često sedi i posmatra ljude na ulici, što, priznaje, i ne bude uvek neupadljivo.

Istanbul, Barselona, Nica, Stokholm… Iz svakog grada ima lepe uspomene, a za Beograd je vezuju divni studentski dani. Šarenolik i po ljudima i po profesijama, i sada joj pruža širinu u radu.

– U tom smislu je mnogo plodnije tlo od Vrnjačke Banje, koja je inače raj za inspiraciju. Tu se nalazi mir potreban za osmišljavanje rada, a u Beogradu nekada ne stignem da čujem sebe. Spoj ta dva grada za mene je savršen.